Nataša Kokić je rođena u Beogradu 1979. godine. Diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti 2005. godine, a 2010. je magistrirala. Od 2001. godine izlaže na grupnim i samostalnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Boravila je na Islandu, u Holandiji, Norveskoj, SAD i Srbiji u okviru rezidencijalnih programa. Dobitnica je nekoliko nagrada, od kojih se ističu Dimitrije Bašičević Mangelos nagrada (2014.) i nagrada Vladimir Veličković za crtež (2013.). Doktorirala je na Fakultetlu likovnih umetnosti (2019.), a sada je docent na istom fakultetu.

Koristeći literaturu, fiziku, svoje ili pronađene fotografije, pokušavam da prikažem da smo deo prirode, iako u današnjem svetu to deluje konfliktno. Okruženi smo tehnologijom i arhitekturom koja nas izoluje od nas samih, koja je dizajnirana da nam naizgled pruži više slobodnog vremena. Ali, često postajemo zarobljeni u beskonačnom algoritmu ne samo stalnih poređenja sa drugim mogućim privatnim svetovima, već i u našim sopstvenim, svakodnevnim rutinama.

Ideje o našim zatvorenim svetovima koji stalno teže đpropadanju se prenose kroz crteže ugljem i olovkama u boji – kroz gličeve i „greške“ koje se pojavljuju niotkuda. Te greške su prozor u drugačiji svet – bio on bolji ili lošiji – opisujući ovaj u kojem svi živimo – pun promašaja, ali i fenomena i čuda.