Sofija Pavković (Zaječar, 2000) je završila osnovne studije slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Dobrice Bisenića 2022. godine sa prosečnom ocenom 10. Na istom fakultetu je završila i master akademske studije slikarstva kao studentkinja generacije u klasi profesora Zorana Dimovskog 2023. godine i odbranila master rad na temu „Buđenje podsvesnog uma: Snovi na papiru i njihova transformacija u prostornim radovima“. Nosilac je stipendije Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za 2019/20. i 2022/23. godinu i stipendije Ministarstva omladine i sporta „Dositeja” za 2021/22. godinu. Nagrađena je drugom nagradom Fakulteta likovnih umetnosti za mozaik 2021. godine. Do sada je realizovala tri samostalne izložbe – Hypnagogia u „KC Živi”, Izložbu studenata generacije FLU i FPU u galeriji „Izlozi“ i Almost every night u galeriji „Kvaka 22”. Učestvovala je na više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu od kojih izdvaja Bienvenue art fair sa Galerijom “Laufer” u Parizu, Masterpieces V u umetničkom prostoru „U10“, i Wanna be the hero of the story? u umetničkom prostoru „U10“. Živi i stvara u
Beogradu.

Dragi dnevniče,

U tihim trenucima između sna i buđenja u tebi pronalazim svetilište. Godinama si me ljuljao tokom mojih noćnih lutanja, verno beležeći njihovu evoluciju od pramenastih tragova do živopisnih izvođenja.

Otkrila sam više od pukih snova. Otkrila sam slike koje se ponavljaju i šapate kolektivne podsvesti. Oni su otkrovenje, eho zajedničkih iskustava, pitanje: da li sanjamo zajedno? Da li su naši snovi puls sveta koji se menja ili uže za spasavanje pred nadolazećim neizvesnostima?

Vazduh ovde je lagan i oblačast, podseća na sigurnost koju si mi ti pružio, dragi dnevniče. On je pozivnica, tihi jecaj, želja da istražimo prepletene tapiserije naših snova. Svaki rad je
portal, most do našeg sna. Nalazim se na raskrsnici i ne mogu više da te zadržim u stranicama. Vreme je da pustimo svet unutra, tako da možemo da sanjamo zajedno.
S ljubavlju i u snovima,
Sofija.

Ovaj koncept ima formu dnevničkog zapisa s razlogom – upravo su na ovim intimnim stranicama moji snovi našli svoj najautentičniji glas. Prilično je da ovaj rad, produžetak ove lične odiseje, održava istu dnevničku intimnost. Kroz ovaj format, želim da pozovem posetioce u svetište zajedničkog sanjanja, da zabrišem granice između stvaraoca i posmatrača. To je oda snazi snova kao univerzalnog jezika, koja govori o kolektivnim iskustvima koja nas sve vezuju. Označava niti koje nas povezuju u zajedničkim iskustvima sna, nudeći uvid u kolektivnu podsvest.