Umetnička galerija

MILICA RUŽIČIĆ, ANGST

Milica Ružičić, multimedijalna umetnica i sindikalna aktivistkinja, najdoslednija je u svom stvaralačkom opusu o svetu u kome živimo. U novom ciklusu slika i predmeta bavi se društveno angažovanim temama vezanim za ljudska prava građana, privatno vlasništvo, korupcija i kriminal u društvu, i represija autoritarne vladavine.

Milica Ružičić (Beograd, 1979) 2019. godine stekla zvanje profesora strukovnih studija u oblasti umetnosti na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti (VŠLPU); u leto 2018. godine postala je predsednik Odbora vajarske sekcije ULUS-a; 2016. godine odbranila doktorski umetnički projekat na temu „Interaktivna instalacija u javnom prostoru Dolap – Kritički potencijal umetnosti“ i stekla zvanje doktora umetnosti – likovne umetnosti na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, mentor Radoš Antonijević; 2008. magistrirala i 2005. diplomirala na istom fakultetu, na odseku za vajarstvo u klasi profesora Mrđana Bajića. Od 2013. godine je predsednik jedinog reprezentativnog sindikata u VŠLPU, a od 2009. predaje vajarstvo na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu; član ULUS-a od 2008. godine.

Galerija Artget

IVANA TOMANOVIĆ predstavlja MITRA SIMIKIĆA, UGLJEVIK

U 20. jubilarnoj sezoni Galerije Artget, u kojoj umetnički direktori Galerije u prethodnoj deceniji jednom odabranom izložbom ponovo mapiraju domaću scenu, Ivana Tomanović predstavlja Mitra Simikića delikatnom dokumentarnom pričom Ugljevik.

Sam naziv – Ugljevik (izvedeno od srpske reči za ugalj) nosi jasnu definiciju grada kraj rudnika. Zamišljenog kao „savršeno mesto“, gde bi svi imali isti dom, isti posao, isti životni standard, odnosno, svi bi bili podjednako srećni i prosperitetni. Komunistički idealizam i socijalistička praksa. Neko vreme se činilo da dobro funkcioniše; sve je izgledalo moguće.

Ali stvarnost se uvek pojavljuje iznenada i bez najave, spremna da uništi ono što je naizgled čvrsto izgrađeno. Sve je jasno prikazano na fotografijama Mitra Simikića; sve je „čitljivo“, razumljivo i veoma precizno. Kvadratni format dodatno jača vizuelnu formu i daje stabilnost kompoziciji. Fokus je uvek na jednom, glavnom, elementu, koji se obično nalazi u centru.

Mitar Simikić (1986) je dokumentarni fotograf. Inspiraciju pronalazi u nepoznatom i osećaju mogućnosti koji se u njemu stvara, interesuju ga foto priče u vidu serija i dugoročnih projekata, realistična fotografija koja ispituje društvene vrednosti. Simikićeve fotografije izražavaju emocije i doživljavaju ljude, okruženje i situacije na lični način.

Radi spontano i intuitivno – prilagođava se promenama u svetlu, atmosferi i okolnostima; animiran je neplaniranim, privremenim susretima sa ljudima i mestima u njihovoj državi u tom trenutku. Njegov cilj je da stvori prostor u kojem publika može da oseti empatiju prema njegovim subjektima i da se uključi u njihove priče. Nekoliko naizgled kontradiktornih motiva su u srcu njegove prakse: želja za redom i jednostavnošću i fascinacija sitnim detaljima predmeta. Simikić je često potpuno zaokupljen pričama koje beleži. Mitar Simikić je završio osnovne studije na Akademiji umetnosti u Bijeljini, odsek Grafički dizajn (Bosna i Hercegovina) i master studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek Fotografija. Učestvovao je na nekoliko radionica dokumentarne fotografije, uključujući Civic Engagement Workshop, BOLD Academy (2020); VII Agency, Seminar Sarajevske akademije za narativnu i dokumentarnu praksu (2019–2020); Noor-Nikon Masterclass u Beogradu (2015); Fokusiranje demokratije – dokumentarna fotografija, Omladinski centar CK13, Novi Sad (2013). Dobitnik je više nagrada, a njegove dokumentarne priče prikazane su na brojnim izložbama na ovim prostorima.

Galerija PODROOM

TANJA OSTOJIĆ, MIS(S)PLACED WOMEN?

Mis(s)placed Women? je tekući zajednički umetnički projekat započet 2009. godine, koji se sastoji od performansa i radionica performansa, uključujući doprinose preko 160 pojedinaca.

Mnoge od njih su umetnice, koje se uglavnom identifikuju kao žene iz različitih sredina. U okviru ovog projekta, utelotvorujemo i izvodimo neke od aktivnosti svakodnevnog života koje tematizuju raseljavanje, poznato migrantima, izbeglicama i putujućim umetnicima koji putuju svetom da bi zaradili za život. Te predstave se bave pitanjima migracija, odnosa moći i ranjivosti, posebno ženskih i transrodnih tela, aspekta koji je bio istaknut u mojoj umetničkoj praksi. Ovim projektom, s jedne strane, istražujemo privilegije praveći razliku između radne mobilnosti, prisilne ili željene migracije i načina na koji se arbitrarni zakoni mogu primjenjivati, a s druge strane, istražujući različite javne prostore i nevidljivost određenih grupa unutar njih. . (T. Ostojić)

Tanja Ostojić izlaže fotografije, priče, videe, zvuk, crteže, znakove i performanse, kao rezultate veoma bogate MIS(S)PLACED WOMEN? arhive participativnog umetničkog projekta, u formi multimedijalne instalacije, a uključujući dela iz kolekcije MSUV-a, Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u dva izložbena prostora – kao žive intervencije u javnim prostorima u Beogradu i okupljanja zajednice koja će biti predstavljena u CZKD. Tanja Ostojić (rođena 1972. u Jugoslaviji) je interdisciplinarna i performans umetnica iz Beograda koja živi i radi u Berlinu od 2003. godine. Međunarodno je poznata kao pionir institucionalne rodne kritike i po svom radu u oblasti društveno i politički angažovane feminističke umetnosti i umetnost u javnom prostoru. Njena umetnička dela imaju visok nivo teorijske reference i analizirana su i uvrštena u brojne knjige, časopise i antologije. Ostojić je studirala vajarstvo na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, Srbija (osnovne studije 1995, master studije 1998), vizuelne umetnosti na École Regionale des Beaux-Arts u Nantu, Francuska (1998-99) i dobile je istraživačku stipendiju ” Albert Ajnštajn ” za interdisciplinarna istraživanja na postdiplomskim studijama u Školi za umetnost i nauku na Univerzitetu umetnosti u Berlinu (2012-14).

***

Osnovan kao informativni i kulturni centar, Kulturni centar Beograda je kroz sve ove godine menjao svoju ulogu, širio polja delovanja i aktivno učestvovao u predstavljanju i kreiranju kulturno-umetničkih programa i planiranju kulturnih aktivnosti u Srbiji i Evropi. Brojni programi prvobitno kreirani i organizovani u Kulturnom centru Beograda i danas su među najznačajnijim kulturnim događajima u našem glavnom gradu i celoj zemlji. Kulturni centar Beograda je pravi dom svih umetnosti osim pozorišta, ali je i pozorišna umetnost, u svom alternativnom izrazu, često prisutna u ovoj programski raznovrsnoj kući umetnosti i kulture. Sa svojom formulom „mnoštvo umetnosti iz jednog centra” i atraktivnom lokacijom u samom srcu Beograda, Kulturni centar Beograda je mesto gde morate doći da biste upoznali grad; aktivan je i dinamičan kreator i svevremeni oslonac kulturnog života Beograda, čija delatnost povezuje ovu evropsku prestonicu sa mnogim tačkama na kulturnoj mapi sveta. Više od 60 godina Kulturni centar Beograda predstavlja jedinstven izvor i pouzdano uporište gradske kulture Beograda; decenijama neprekidno podržava visoka stvaralačka dostignuća, pomerajući granice kreativnosti, neprestano podstičući otvoreni kritički dijalog, postavljajući nove standarde u proizvodnji i organizaciji i osvajajući nove prostore za umetnost i kulturu.